Selfnest blog postovi

Strah je primarna emocija, integrisana u naš neurološki sistem i kada je osećamo, reagujemo instinktivno. Podjednako je negativno i pozitivno emoconalno stanje, a zašto je tako, čitajte na blogu.

Danas, približno 30% svetske populacije čini Generacija Z i svi pogledi uprti su upravo u njih, pogovo kada je u pitanju tržište rada. Sa druge strane, mlade nade žongliraju između očekivanja porodice, društva, sopstvenih ambicija i potencijala, nastojeći da očuvaju mentalno zdravlje. Na druge generacije ostavljaju utisak da su: Realistični Samostalni Samouki Samoživi/slobodnjaci Ambiciozni Manje religiozni Tolerantniji od prethodnih generacija Da li je to zaista tako, čitajte na blogu.

U vremenu globalnih migracija i otvorenog tržišta, milioni ljudi raseljenih po planeti suočava se sa specifičnim izazovima života u drugačijoj kulturi. Bilo da je u pitanju odlazak zbog profesionalnog usavršavanja i angažmana, ljubavi ili, poput većine dijaspore sa Balkana- potraga za boljim životom- prilagođavanje novoj sredini je uvek emotivni rolerkoster. Kulturološki šok, nedostajanje primarnog doma i napuštanje poznatog sistema podrške mogu imati duboke posledice po mentalno zdravlje, a proces prilagođavanja novoj sredini ponekad traje godinama ili se nikada ni ne desi. Kako se suočiti sa promenama i unaprediti svoju svakodnevicu daleko od zavičaja, čitajte na blogu.

Tržište rada na globalnom nivou trenutno je nepredvidljivo čak i za najprofitabilnije industrije. Društveno-političke krize širom sveta, dolazak na tržište prve generacije rođene u eri interneta i nepovratan upliv veštačke inteligencije (AI) u procese rada dubinski menjaju dinamiku poslovnih odnosa. Više o tome čitajte na blogu.

Ovo pitanje može zvučati filozofski ili introspektivno, ali ono je i duboko praktično. Način na koji odgovaramo na njega utiče na naše odluke, odnose, prioritete. Pomaže nam da znamo šta želimo, gde pripadamo i kako da živimo autentično. Više čitajte na Selfnest blog-u.

Istinito ili ne, “Nikada mi se ovo nije desilo” za mnoge muškarce jedna je od najneprijatnijih rečenica koje mogu izgovoriti nakon seksualnog odnosa. Tačnije – pokušaja odnosa. Erektilna disfunkcija nije samo telesni simptom, ona pokreće lavinu sumnji u sebe, osećaja srama, razočaranja, čak i povlačenja iz partnerskih odnosa. Ono što mnogi muškarci ne znaju (ili ne smeju sebi da priznaju) jeste da se uzrok često ne nalazi isključivo u telu, već u psihi. Mozak jeste (najvažniji) seksualni organ. On tumači dodir, fantaziju, bliskost i emocionalnu sigurnost. Kada nešto poput stresa, anksioznosti ili konflikt u vezi ometa taj proces, telo više ne reaguje kao pre. Erektilna disfunkcija tada može biti i uzrok i posledica psiholoških stanja...

Prema izveštaju Svetske zdravstvene organizacije (SZO) svaka šesta osoba na planeti se suočava sa nekim oblikom neplodnosti. Za parove koji žele da se ostvare kao roditelji, suočavanje sa sterilitetom je veoma intiman i često težak trenutak. “Mnogi parovi tada prvi put jasno sagledaju da možda neće moći začeti dete bez pomoći. U tom trenutku se prepliću osećanja nade, stida, nepravde, ljutnje.” Stres koji parovi doživljavaju u toku pripreme i samog procesa vantelesne oplodnje može da se meri sa nivoom stresa drugih velikih životnih događaja, poput razvoda, nezaposlenosti ili čak smrti člana porodice. O vantelesnoj oplodnji i procesu usvajanja u Srbiji, saznajte na našem blogu, iz prve ruke, od fantastičnih sagovornica koje govore...

Algoritmi prepoznaju emocije i predviđaju ponašanje preciznije nego što ga većina ljudi razume, virtuelna realnost omogućava da strah pogledamo pravo u oči, a iz senke alternativnih pokreta u medicinsku praksu vraća se regulisana upotreba psihodeličnih supstanci. Pametne tehnologije postale su neizostavni deo naših života, unele olakšanje, ali i zabrinutost za bezbednost i mentalno zdravlje. Više o budućnosti psihoterapije SAZNAJTE NA BLOGU

Skup ideja, uverenja i emocija koje deluju iz nesvesnog i utiču na naše ponašanje, kogniciju i osećanja, Jung je nazvao kompleksima. U eksperimentu asocijacija, uticaja određenih reči na doživljaje, pokazao je da u sebi nosimo nesvesne sadržaje koji mogu izazvati jaku emocionalnu reakciju i oblikovati naša ponašanja. Psihologija i psihoterapija komplekse posmatraju kao važne pokazatelje odnosa prema sebi i drugima. Iako je teško priznati da svako u sebi nosi neki kompleks, to je neophodno kako bismo sebe i druge pravilno razumeli i zaista prihvatili. Sve o kompleksima SAZNAJTE NA BLOGU

Zamislite dete koje još ne govori, ali ume da prevuče prstom po tabletu i pusti sledeći crtani. Ili trogodišnjaka koji ponavlja engleske fraze iz crtanog, dok na maternjem još ne ume da složi rečenicu. Sve češće viđamo ovakve slike, i s pravom se pitamo, da li je ovo normalno? Ekranizacija je termin koji opisuje posledice prekomernog korišćenja ekrana u najranijem uzrastu. Iako nije naučni pojam, čak se i među stručnjacima odomaćio, jer odlično imenuje ono sa čime se sve češće susreću – simptomi nalik autizmu. Roditeljima je to dobro poznata scena: dete ne želi da jede, a onda čim upalite crtani kašika za kašikom nestaje. Ili morate da završite posao, dete je nemirno i jedini način da dobijete 20 minuta mira jeste da mu date telefon...

Razvoj deteta podrazumeva niz međusobno povezanih koraka. Dete uči da posmatra, osmehuje se, guče, puzi, govori, ostvaruje prva prijateljstva. Svaki od tih koraka ima svoje vreme. Kada neko od tih očekivanih koraka značajno kasni ili se razvija na neuobičajen način, govorimo o razvojnim teškoćama ili razvojnim poremećajima. Važno je razlikovati: kašnjenje u razvoju može biti prolazno i nadoknadivo, dok razvojni poremećaj označava trajnija odstupanja koja zahtevaju stručnu procenu i podršku. Razvojni poremećaji su odstupanja u sazrevanju deteta, koja se javljaju u određenim oblastima: govoru i jeziku, kretanju, pažnji i koncentraciji, socijalnim veštinama, učenju, ponašanju. Ponekad su zahvaćene samo pojedine funkcije, a ponekad je...

U toku jednog dana čovek se probudi, radi, jede, izlazi, obavlja kupovinu, provodi određeno vreme sa decom, u društvu porodice, partnera i prijatelja, možda posećuje kulturne manifestacije, čita, trenira, odlazi u šetnje, provodi vreme sa ljubimcem, a potom dan završava malim ritualima i priprema se za san. Sve to, prolazeći kroz različita emocionalna stanja i iskustva. Način, kvalitet, odnos i dubina posvećenosti ovakvim i sličnim aktivnostima razlikuje se od osobe do osobe. Kod osoba sa depresivnim raspoloženjem dominiraće tuga i generalno odsustvo interesovanja i zadovoljstva. Udruženje psihijatara Srbije je povodom Svetskog dana mentalnog zdravlja ove godine, podsetilo da u Srbiji oko 250.000 ljudi živi sa simptomima depresije. Na...

Usamljenost i ja Usamljenost nije isto što i samoća. Samoća je naš izbor – vreme koje provodimo sami i koje nam prija. Usamljenost, s druge strane, ne biramo. To je osećaj koji zahvata celo biće – kada ste sa drugima, a ipak se osećate samima. Kao da ste u kući bez vrata, prozora i vazduha – gušite se, a niko vas ne vidi i ne čuje. Usamljenost se često oglašava kroz telo pre nego kroz misli. Napetost u ramenima, stezanje u grudima ili osećaj težine u stomaku su signali koje telo šalje da mu treba pažnja i kontakt. Ako joj pristupimo s nežnošću, usamljenost može postati prostor da bolje upoznamo sebe i ono što nam zaista prija. Kako nastaje usamljenost? Mnogi od nas odrasli su u porodicama gde nisu dobili ono što detetu prirodno...

U svemu može da se pretera, pa i u zdravom životu Šta se dešava kada briga o zdravlju pređe u opsesiju, kada ishrana i vežbanje postanu svrha sama po sebi, a ne sredstvo za kvalitetniji život? Kako je to Paracelsus rekao još u 16. veku: Samo doza određuje da li će nešto biti otrov. Ova misao nas podseća da i ono što je naizgled korisno može postati štetno ako izgubimo meru. Heltizam Zdravlje danas nije samo stil života, već ideologija. Tako je nastao i termin heltizam. To je savremeni kult zdravlja koji promoviše mladoliko telo, besprekoran ten, savršenu ishranu i “fit“ izgled kao univerzalne simbole vitalnosti i uspeha. U našoj kulturi, taj narativ je sve prisutniji, delom zahvaljujući društvenim mrežama. Ono što je nekada bila...

Odnos između mame i deteta je tema o kojoj se mnogo pisalo i uvek ima šta da se kaže. I zbog toga se bavimo čestim, a lošim primerima majčinstva. Odgovaramo na pitanje, da li je stil majčinstva promeniljiv. Za kraj otkrivamo koji stil majčinstva je najbolji iz psihološke perspektive. Odnos mame i deteta nije statičan, kao i svaki drugi odnos, on se konstano menja. Dečiji razvoj dešava se u skokovima koje ni sami roditelji ne mogu da isprate, pa često promene dočekaju nespremni. Najbolnija promena za roditelja je kada bude svrgnut sa trona najvažnije osobe u svetu deteta. Najjaču, najlepšu i najpametniju mamu (a i tatu) počinju da menjaju šašava tetka, brižne bake, razigrani ujak, i naravo vršnjaci drugari. A šta se dešava kada mame...